Entropija duha

Kao sto je vec receno, nije dobro prepustati se spontanom toku misli. Isto tako, prepustiti se spontanom toku zivota nije dobro. Neki ljudi vole da kazu: “Ja zivim spontano i to mi odgovara, svaki dan nosi svoje izazove… i td.”. Sa druge strane, ne mozemo kontrolisati bas sve parameter zivota. Treba pronaci zlatnu sredinu. Price o zivotu i vestini zivljenja, generalno, nemaju zakljucak. Toga treba biti svestan. Recimo da je bilo ko od velikih mislilaca znao kako biti apsolutno srecan u svakom trenutku I kako ziveti savrsenim zivotom, napisao bi neki od onih “korak po korak” prirucnika. Dakle, poenta nije da od nekog cujete kako se tacno treba ponasati i kako tacno treba ziveti (jer to niko ne zna), vec da cujete tudje pouke i onda da na sve to stavite licni pecat. Ne treba zaboraviti da je sreca u nama. Neko spolja nam moze pokazati na koji nacin da je potrazimo ali nas ne moze odvesti do nje. Da se vratimo na temu…

Svaki sistem tezi da bude neuredjen. Tako je u fizici, tako je i u zivotu. Odnosi koje smo izgradili direktno uticu na kvalitet naseg zivota. Ako bismo spontano gradili prijateljstva i spontano razmisljali o necemu ili spontano tumarali ulicama, nigde ne bismo stigli. To je kao kad bi ujutru cim se probudis, preko ociju vezao crnu maramu i krenuo da se umijes, skuvas kafu, popijes kafu, doruckujes, odes na posao… Nemoguce je, verovatno bi se vec pri ustajanju iz kreveta celom duzinom protegao preko sobe, jer bi se spotakao o sto koji se nalazi odmah pored kreveta. Dakle, nemojte ziveti zivot spontano, jer se on spontano moze samo pretvoriti u haos. Nemojte ziveti zivot sa povezom preko ociju! Dusevni mir, poznavanje sebe, poznavanje svojih prednosti i ogranicenja uz uzivanje u svim dozivljajima koje novi dan nosi sa sobom je (jedina) pretpostavka srece! Rad na sebi, uredjivanje misli i osecanja, preispitivanje i razmisljanje o buducim potezima nas vode do ispunjenog zivota. Deluje rogobatno i komplikovano ali, zapravo, nije! To je kao da se penjete na planinu. Zelite svim srcem da osvojite njen vrh. Znate kuda ste se zaputili, posmatrate puteve koji vode do vrha, razmisljate o tome kojim je najbolje poci, a sve to vreme uzivate neverovatnoj lepoti prirode u kojoj se nalazite. Pretpostavljam da bi tako nekako trebalo da izgleda i zivot. Dakle, nikako spontano!

Zelite jos da procitate o nacinima dolazenja do samoostvarenja? Kliknite ovde